1. Kaljenje nakon kaljenja: Značajno poboljšanje udarne žilavosti
Kaljenje na 200–350 stepeni: Energija udara se povećava za 5–10 J (poboljšanje od 15–30%), iako ostaje određeno zaostalo naprezanje.
Kaljenje na 400–550 stepeni: Energija udara dostiže 35–45 J (poboljšanje od 30–50%), postižući optimalnu ravnotežu žilavosti i čvrstoće.
2. Kaljenje bez prethodnog kaljenja: Zanemarljiv uticaj na udarnu žilavost
Mikrostruktura je već u uravnoteženom stanju, tako da kaljenje (čak i na 400-600 stepeni) ne mijenja značajno veličinu zrna ili faznu distribuciju.
Energija udara ostaje gotovo nepromijenjena (varijacije unutar ±2 J), što čini kaljenje nepotrebnim za poboljšanje žilavosti u ovom scenariju.
3. Rizik od prekomjernog kaljenja
Pregrijavanje uzrokuje grublje zrna i slabi vezu između legirajućih elemenata (npr. Cu, Cr) i matrice.
Ovo dovodi do 10-20% pada energije udarca (na 25-30 J na -40 stepeni) i povećava rizik od lomljivosti.
